OTVARANJE RADNJE U SRBIJI: DA LI OTVORITI PREDUZETNIČKU RADNJU ILI DOO FIRMU?

Prvo pitanje nakon odluke o otvaranju firme je:  Koju firmu je bolje otvoriti – preduzetnika ili DOO.

Otvaranje zanatske radnje,

otvaranje trgovinske radnje,

otvaranje ugostiteljeke radnje,

otvaranje radnje zdrave hrane,

otvaranje vulkanizerske i automehaničarske radnje,

otvaranje radnje za popravku telefona, aparata, klima servis

otvaranje radnje za prodaju polovne robe,

otvaranje radnje za prodaju preko inteneta

– svi oblici preduzetništva podležu istim pravilima osnivanja i oporezivanja. 

Međutim, kada je reč o otvaranju trgovinske radnje ili ugostiteljske radnje

– treba obratiti pažnju da nije moguće paušalno oporezivanje – tj za ove delatnosti nije moguće otvaranje paušalne firme.

Naime, trgovina i ugostiteljstvo ne mogu biti paušalno oporezovane, a u skladu sa članom 40. Zakona o porezu na dohodak građana Srbije,

osim izuzetno preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu

-može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.

Međutim, kod izbora pravne forme za poslovanje u Srbiji – odgovor zavisi najviše od konkretnih okolnosti.

Naš savet je da se fokus stavi na potrebe i veličinu poslovanja, a ne na samu visinu obaveza, jer razlike u obavezama uvek prate i preslikavaju veličinu samog biznisa. Ukoliko su Vam potrebne KONSULTACIJE PRI IZBORU PRAVNE FORME – kontaktirajte nas

Na blogu PROcedura.RS možete naći UPOREĐIVANJE PREDUZETNIKA I DOO – tabela prednosti i mana kod različitih oblika preduzetništva i doo firme.

S obzirom da je ova stranica posvećena samo peduzetnicima, u nastavku navodimo dobre strane preduzetničkog poslovanja.

 PREDNOSTI PREDUZETNIKA U ODNOSU NA DOO FIRMU :

• PREDUZETNIK NAČELNO PODLEŽE POVOLJNIJEM OPOREZIVANJU
• Ako zanemarimo paušalno oporezivanje, za koje važe posebna pravila, preduzetnik je u obavezi da vodi dvojno knjigovodstvo- po istim načelima kao i DOO.
• Međutim, poresko opterećenje kod Preduzetničke firme je povoljnije:

Porez na dobit za preduzetničku firmu iznosi 10% , dok je za DOO firmu – 15% .

Još značajnije – preduzetnik može podizati dobit bez direktnog oporezivanja, dok prilikom podizanja dividende (dobiti) od strane vlasnika DOO firme obračunava se porez od još 15 % .

• Sa druge strane, treba napomenuti da oporezivi prihod od samostalne delatnosti preduzetnika (dobit koju podigne preduzetnik) ulazi u osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana, dok se kod DOO dividende koje podigne vlasnik doo firme – ne uračunavaju u tu osnovicu.

Medjutim, važno je istaći da Republika Srbija propisuje da godišnji porez  na dohodak građana ne plaćaju svi preduzetnici , već samo oni koji u jednoj kalendarskoj godini ostvarili iz različitih izvora neto dohodak preko propisanog limita ( neoporezivog iznosa) .  Dakle, ukoliko je neto dohodak preduzetnika veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade isplaćene u Republici Srbiji  (u 2020 godini – preko 2.987.424 dinara-  porez je 10 %) a preko šestostrukog iznosa prosečne godišnje zarade isplaćene u Republici Srbiji  – porez je 15 % . Obračunava se na utvrđenu osnovicu preko navedenog neoporezivog iznosa , od koje se pre oporeivanja oduzimaju lični odbici. Detaljno o obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana pogledajte na sajtu aktiva.rs : Obaveza preduzetnika da plati godišnji porez na dohodak građana

• MOGUĆNOST PAUŠALNOG OPOREZIVANJA PREDUZETNIKA

Preduzetnici mogu biti oporezovani više načina: mogu voditi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva (gde postoje dve opcije oporezivanja : samooporezivanje i lična zarada) , a pojedini preduzetnici pod određenim uslovima mogu biti paušalci .

Paušalno oporezivanje ima brojnih prednosti ali i ograničenja, a detaljno o paušalnom oporezivanju preduzetnika pogledajte na našoj stranici : OTVARANJE PAUŠALNE FIRME.

Kad se sve opcije uzmu u obzir, preduzetnici imaju izbor između tri načina oporezivanja ( pod određenim uslovima) : samooporezivanje, lična zarada , paušalno oporezivanje;  dok se DOO firma uvek oporezuje na isti način – i nikada ne može biti paušalac.

• PREDUZETNIK MOŽE DA ZAMRZNE FIRMU – MIROVANJE PREDUZETNIKA

Pri otvaranju preduzetničke firme, bilo da je reč o preduzetniku paušalcu ili o preduzetniku koji vodi poslovne knjige ( tzv knjigašu), treba znati da u svakom momentu postoji mogućnost da se firma stavi u „mirovanje“ – to jest da se po potrebi „zamrznu“ prava i obaveze preduzetničke firme- što nije moguće kod DOO. Naime, preduzetnik može u postupku kod Agencije za privredne registre – REGISTAR PREDUZETNIKA APR registrovati privremeni prekid obavljanja delatnosti, i time zaustaviti svoje obaveze – na određeno ili neodređeno vreme.  O postupku zamrzavanja preduzetničke firme pročitajte detaljno na stranici MIROVANJE PREDUZETNIKA

• SMANJEN FORMALIZAM PRI POSLOVANJU I ODLUČIVANJU

Preduzetnik kao forma za poslovanje u odnosu na DOO firmu ima značajno manje formalnih zahteva prilikom osnivanja, promena, donošenja Odluka, primene brojnih formalnih obaveza (npr u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu , pravila o arhivskoj građi, finansijskom poslovanju i dr) .

• OLAKŠANO ZATVARANJE PREDUZETNIKA U ODNOSU NA DOO

Preduzetnik se zatvara u jednostavnom postupku kod APR- podnošenjem dokumentacije i registracione prijave u Registru preduzetnika APR, uz prilaganje uverenja da nema dugovanja kod Poreske uprave i jedninice loklane samouprave.  Stoga , za razliku od DOO firme nije u obavezi da sprovodi skup i složen postupak likvidacije , koji traje najmanje 120 dana. Međutim, Preduzetnik koji prestaje da obavlja delatnost dužan je da pre brisanja iz propisanog registra izmiri sve svoje poreske obaveze nastale tokom obavljanja delatnosti.

Više o potupku zatvaranja preduzetnika pročitajte na stranici : ZATVARANJE PREDUZETNIČKE FIRME

• KAZNE ZA PREKRSAJE SU NIŽE ZA PREDUZETNIKE

U slučaju da nakon otvaranja preduzetničke firme  dođe do prekršaja ili privrednog prestupa- predviđene novčane kazne i druge sankcije su značajno niže za PR nego za DOO ( od dva pa do 10 puta niže ) . Naime, za DOO uvek se propisuje kazna za firmu  i kazna za odgovorno lice , dok se kod preduzetnika propisuje jedinstvena kazna za preduzetnika.

• RAD ČLANOVA PORODICE

Kod preduzetnika mogu biti radno angažovani članovi porodice bez prijavljivanja, ali samo pod uslovima koje predviđa član 89. stav 4. i stav 9. Zakona o privrednim društvima Srbije: ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, školovanje, izbor na funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti članu svog porodičnog domaćinstva za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.

Lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovana od strane preduzetnika po drugom osnovu u skladu sa zakonom.

Izuzetno ,član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa:

1) povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl.);

2) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost;

3) u vreme kada preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Dakle članovi porodice preduzetnika ne mogu slobodno raditi kod preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa, već samo u jasno propisanim slučajevima koje treba usko tumačit. Međutim, kod DOO članovi porodice osnivača ne mogu uopšte raditi bez prijavljivanja.

OTVARANJE RADNJE U SRBIJI: DA LI PREDUZETNIK MOŽE PREĆI U DOO ?

Preduzetnik prema propisima u Srbiji može promeniti formu u DOO, ali DOO ne moze promeniti pravnu formu u preduzetnika.

Naime, u pojedinim slučajevima postoji potreba da Preduzetnik pređe u formu DOO: u širenje poslovanja i ograničenje odgovornosti, ili kada je preduzetniku nakon otvaranja poreban ulazak partnera u poslovanje ili prodaja firme trećem licu –jer ove opcije nisu moguće u formi preduzetnika.

O postupku prelaska iz forme PR u formu DOO, pročitajte na našoj stranici : PROMENA FORME IZ PREDUZETNIKA U DOO

OTVARANJE RADNJE U SRBIJI:  DA LI RADNJA MOŽE BITI U SISTEMU PDV ?

Paušalni preduzetnici ne mogu biti u sistemu PDV .

Više o paušalnom oporezivanju pogledajte na stranici: PAUŠALNI PREDUZETNIK OPOREZIVANJE I OSNIVANJE

Preduzetnička radnja koja NIJE paušalno oporezovana – može poslovati  u sistemu PDV ili izvan sistema PDV, zavisno od sopstvenog izbora .

Međutim, preduzetnik koji ima promet veći od 8 miliona dinara u periodu od 12 meseci – mora biti u sistemu PDV-a.

 Prilikom otvaranja radnje – preduzetnik vrši izbor da li želi odmah bude evidentiran kao obveznik PDV -a. Taj  izbor najbolje je napraviti nakon konsultacija sa knjigovodstvom. Naime, preduzetnici u momentu osnivanja preduzetničke firme često imaju  stav da je za svako poslovanje nepovoljno da bude u sistemu PDV, što kod mnogih poslova ne stoji ( npr u slučaju da su dobavljači u sistemu PDV-a, da se poslovanje bazira na uvozu i dr ) .

Dakle, svaki preduzetnik prilikom otvaranja radnje , odnosno preduzetničke firme u APR-u  može se odlučiti da odmah od početka poslovanja uđe u sistem PDV . U tom slučaju u registracionoj prijavi osnivanja preduzetnika navodi se visina očekivanog prometa u sledećih 12 meseci , kao i koliki procenat prometa očekuje od pretežne delatnosti i od eventualno dodatnih delatnosti radnje.

U PDV sistem preduzetnik može ući i naknadno , tako da nije nužno da se odmah opredeli pri otvaranju firme.

Ali, kao što je rečeno, ako promet bude veći od 8 miliona dinara u 12 meseci, obavezan je ulazak u PDV za sve poslovne subjekte, pa tako i preduzetničke radnje.

OTVARANJE RADNJE -ODGOVORNOST PREDUZETNIKA: KO ODGOVARA ZA DUGOVE PREDUZETNIČKE RADNJE?

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost.

To znači da za sve obaveze iz poslovanja radnje- odgovara celokupnom ličnom imovinom.

Pri tome, brisanjem preduzetničke radnje  iz Registra preduzetnika Agencije za privredne registre –  APR   – ne prestaje odgovornost fizičkog lica za nastale obaveze.

Štaviše, u slučaju dugovanja za poreze i doprinose preduzetnik odgovara i imovinom svih svojih punoletnih članova domaćinstva – član 157 Zakona o porezu na dohodak građana u Srbiji.

Za porez na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika jemče supsidijarno svojom imovinom svi punoletni članovi domaćinstva preduzetnika u momentu nastanka obaveze .

Lice koje sa ili bez naknade preuzme deo ili celokupnu imovinu kojom obveznik (preduzetnik) obavlja delatnost – jemči solidarno za obaveze nastale obavljanjem delatnosti pre preuzimanja imovine do visine vrednosti preuzete imovine.

OTVARANJE RADNJE: DA LI PREDUZETNIČKA RADNJA MORA DA IMA ZAPOSLENE ?

Preduzetnička radnja NEMA obavezu da ima zaposlena lica- u radnom odnosu od momenta otvaranja radnje  u Registru preduzetnika APR

Podrazumeva se da se preduzetnik lično mora opredeliti način prlaćanja poreza i doprinosa ( što proističe iz oblika oporezivanja : paušal, samoooporezivanje ili lična zarada preduzetnika) , međutim preduzetnik nije u obavezi da zaposli druga lica. Međutim, ukoliko se odluči da zaposli neograničen broj lica, imaće sva prava i obaveze prema zaposlenima kao i DOO, odnosno kao svaki drugi poslodavac, uključujući i mogućnost korišćenja olakšica za zapošljavanje , ukoliko olakšice postoje u momentu zasnivanja radnog odnosa prema važećim propisima.

Preduzetnik može imenovati i lice koje će ga zastupati u svim ili pojedinim poslovima: POSLOVOĐA RADNJE- IMENOVANJE, PRAVA I OBAVEZE

OTVARANJE RADNJE U SRBIJI: DA LI PREDUZETNIČKA FIRME MOŽE BITI NA ADRESI STANA ?

Preduzetnička radnja se može registrovati na adresi stana ili kuće – ako je taj prostor odgovarajući da bude SEDIŠTE PREDUZETNIČKE FIRME – mesto odakle se upravlja poslovanjem preduzetnika.

Postoje i određene delatnosti preduzetnika za čije obavljanje nisu potrebni posebni uslovi u smislu poslovnog prostora za obavljanje preduzetničkih poslova, već je dovoljno registrovati adresu kao mesto sedišta firme.  Pogledajte Pravilnik :

PRAVILNIK O ODREĐIVANJU DELATNOSTI ZA ČIJE OBAVLJANJE NIJE POTREBAN POSEBAN PROSTOR – Izvor Paragraf.rs

Stoga, u praksi je često da preduzetnici kad se odluče za otvaranje radnje, bilo da je reč o otvaranju radnje iz radnog odnosa ili otvaranju radnje kao osnovne delatnosti,  registruju adresu firme na adresi svog stana, kuće ili drugog prostora pripada njima, bračnom drugu , roditeljima i srodnicima.

• DA LI SE U POSTUPKU OTVARANJA RADNJE U APR  TRAŽI UGOVOR O SEDIŠTU ?

Kod otvaranja radnje od strane APR ne zahteva se na uvid dokaz o vlasništvu ili zakupu poslovnog prostora/stana/kuće na kojoj se registruje sedište Preduzetničke radnje.

 Pri tom, preovladava stav da preduzetnik kao fizičko lice ne može da zaključuje ugovore sam sa sobom, tj svojom registrovanom preduzetničkom firmom, pa tako ne može da zaključi ni Ugovor o zakupu poslovnog prostora sa svojom radnjom- kada je preduzetnik vlasnik tog prostora.

• DA LI PREDUZETNIK MOŽE DA MENJA ADRESU SEDIŠTA ?

Preduzetnik u svakom trenutku nakon otvaranja radnje može da menja adresu na koju je registrovano sedište.  O postupku promene sedišta preduzetnika informacije pronađite na stranici:  PROMENA ADRESE PREDUZETNIKA – PRESELJENJE PREDUZETNIČKE FIRME.

OTVARANJE RADNJE U SRBIJI: DA LI PREDUZETNIČKA RADNJA MOŽE DA MENJA ADRESU – PRESELJENJE RADNJE?

Preduzetnik u svakom trenutku nakon otvaranja može da menja adresu na koju je registrovano sedište preduzetničke firme u postupku kod Agencije za privredne registre.  O postupku promene sedišta preduzetnika informacije pronađite na stranici:

PROMENA ADRESE PREDUZETNIKA – PRESELJENJE PREDUZETNIČKE FIRME.

OTVARANJE RADNJE U SRBIJI:

ŠTA JE ADRESA ZA PRIJEM POŠTE PREDUZETNIKA – DA LI JE OBAVEZNA ADRESA ZA PRIJEM POŠTE RADNJE?

Pri otvaranju radnje, a i kasnije u svakom momentu, preduzetnik može u Registru APR-a da prijavi, pored adrese sedišta i posebnu adresu za prijem pošte preduzetničke radnje, od državnih organa i trećih lica .

Preduzetnik pri otvaranju radnje je obavezan da navede sedište firme , ali nije obavezan da ima posebnu adresu za prijem pošte.

Ako adresa za prijem pošte preduzetnika pri otvaranju nije navedena u registracionoj prijavi osnivanja Preduzetnika – pošta će biti dostavljana na adresu sedišta preduzetničke firme.

 OTVARANJE RADNJE U SRBIJI: DA LI RADNJA MORA DA IMA NAZIV?

Preduzetnik ne mora imati poseban naziv firme – radnja može poslovati pod ličnim imenom i prezimenom preduzetnika, uz navođenje pravne forme PR ili PREDUZETNIK, i mesta sedišta firme.  Individualne preduzetničke delatnosti često se sreću bez posebnog naziva, naročito kad preduzetnik ima izgrađen lični brend ili poslovnu ličnu reputaciju.

Detaljnije o nazivu preduzetnika pogledajte ovde: POSLOVNO IME PREDUZETNIKA – IME RADNJE 

OTVARANJE RADNJE U SRBIJI:

GDE SE PROVERAVA NAZIV ZA RADNJU? KAKO PROVERITI NAZIV FIRME ?

Pre otvaranja radnje – bilo trgovinske radnje, zanatske radnje, ugostiteljske radnje, ili drugog preduzetnika- poželjno je proveriti da li je željeni NAZIV PREDUZETNIČKE FIRME SLOBODAN U REGISTRU i da li ispunjava uslove za registraciju poslovnog imena radnje.

PROVERA NAZIVA ZA PREDUZETNIKE  vrši se u Registru APR:  PRETRAGA NAZIVA FIRME ZA PREDUZETNIKE  APR 

Prilikom provere naziva radnje na stranici za pretragu Agencije za privredne registre treba odabrati iz padajućeg menija : PREDUZETNICI

Možete koristiti po potrebi navodnike radi sužavanja pretrage.

Određivanje poslovnog imena preduzetnika podrazumeva primenu niza pravila, propisanih i praktičnih.

Naglašavamo, kod preduzetnika se mora naročito voditi računa o pravilima redosleda elemenata u poslovnom imenu,

kao i da opis delatnosti u poslovnom imenu preduzetnika bude usklađen sa šifrom delatnosti.

 Ime preduzetničke firme mora biti jedinstveno i mora imati najmanje 3 karaktera

Reči koje ukazuju na delatnost preduzetnika ne uzimaju se obzir prilikom pretrage (na primer company, komerc, trade…), ali te reči mogu biti deo naziva

Ime firme ne sme da dovodi u zabludu u pogledu delatnosti ili pravne forme, niti da vređa moral

Poslovne ime preduzetničke radnje ne može sadržati reč Srbija ili SRB , kao ni imena drugih država i organizacija – osim ako se obezbedi njihova saglasnost

Dodavanje razmaka, crtica, malih i velikh slova ne doprinosi da ime bude jedinstveno.

U praksi Agencije za privredne registre postoji  još čitav niz pravila pri određivanju imena firme, a naveli smo ovde osnovne smernice o kojima treba voditi računa pri proveri imena preduzetničke radnje.

BONUS SAVET :  Naziv preduzetničke firme može biti slobodan i dozvoljen u APR -u , a da bude zaštićen kao ŽIG kod Zavoda za zaštitu intelektualne svojine. Kako biste izbegli probleme i tužbe u pogledu naziva savet je da pogledate i REGISTAR ŽIGOVA SRBIJE – NAZIV FIRME UPIŠITE U POLJE ZNAK .

U POSTUPKU OTVARANJA PREDUZETNIČKE FIRME PROVERAVAMO NAZIV FIRME U REGISTRU I PRIMENJUJEMO PRAVILA IZ PRAKSE APR .

Takođe , na našem sajtu moguća je BESPLATNA PRELIMINARNA PROVERA NAZIVA PREDUZETNIČKE FIRME.

OTVARANJE RADNJE IZ RADNOG ODNOSA :

POREZI I PROCEDURA ZA OTVARANJE RADNJE UZ RADNI ODNOS

Otvaranje radnje moguće je za nezaposlena lica,ali i za lica koja su već u radnom odnosu- bez prekidanja radnog odnosa.

Otvaranje radnje iz radnog odnosa u APR podrazumeva odabir odgovarajućeg obrasca za dopusnku delatnost preduzetnika.

Naime, ukoliko preduzetnik već ima radni odnos i registruje radnju iz radnog odnosa – znači da će radnja kao preduzetnička delatnost biti dopunska, s obzirom da naši propisi predviđaju radni odnos kod poslodavca kao prioritetan osnov osiguranja ( videti npr  čl. 11 Zakona o zdravstvenom osiguranju – preduzetnici )

Drugim rečima, osnivanje radnje iz radnog odnosa umanjuje poreske obaveze radnje:

doprinosi za zdravstevno osiguranje I osiguranje za slučaj nezaposlenosti plaćaće samo poslodavac iz radnog odonosa.

Iako ova poreska ušteda po pravilu nije velika,  zbirno ispod 10,5 % na osnovicu doprinosa, ipak jasno ukazuje da ne samo da je moguće osnovati radnju iz radnog odnosa u Srbiji, već i da otvaranje radnje od strane zaposlenog donosi i određene benefite, slično kao kad je reč o otvaranju radnje od strane penzionera.

OTVARANJE RADNJE : DA LI PENZIONER MOŽE DA OTVORI PREDUZETNIČKU RADNJU?

 PENZIONER MOŽE DA BUDE PREDUZETNIK: Penzioner može da se opredeli za otvaranje radnje, a da pri tome ne gubi pravo na starosnu penziju.  Štaviše, penzioner koji se opredeli za otvaranje radnje nema obavezu da plaća doprinos za zdravstevno osiguranje niti osiguranje za slučaj nezaposlenosti, ali plaća doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje.

Doprinosi za PIO koje uplati penzioner preduzetnik – mogu dovesti do povećanja penzije : čl. 121 Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju 

predviđa da Korisnik starosne penzije, i prevremene starosne penzije koji …obavlja samostalnu delatnost ( preduzetnik) … ima pravo po prestanku tog zaposlenja odnosno obavljanja te samostalne delatnosti, na ponovno određivanje penzije ako je bio u osiguranju najmanje godinu dana.

DA LI POSTOJE SUBVENCIJE DRŽAVE ZA OTVARANJE RADNJE?

OTVARANJE RADNJE I SUBVENCIJE: DA LI POSTOJE SUBVENCIJE ZA OTVARANJE RADNJE?

 Subvencije za otvaranje radnje postoje za nezaposlene preduzetnike- ali samo za one koji prođu na konkursu NSZ .Detaljno o subvencijama možete videti na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje:

SUBVENCIJE ZA OTVARANJE RADNJE U SRBIJI

Ova subvencija se dodeljuje JEDNOM GODIŠNJE, zbog čega je važno pratiti sajt NSZ , konkurisati na vreme, završiti obuku i podneti biznis plan za subvenciju.

Subvencija za samozapošljavanje -otvaranje radnje za nezaposlena lica

Na portalu NSZ  navodi se da je Subvencija za samozapošljavanje je namenjena nezaposlenima koji se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i imaju završenu obuku za razvoj preduzetništva.

Subvencija za samozapošljavanje dodeljuje se u jednokratnom iznosu od 250.000,00 dinara, odnosno 270.000,00 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Pravo na dodelu subvencije za samozapošljavanje nezaposleno lice može da ostvari pod uslovom da je:

• prijavljeno na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe,
• završilo obuku za razvoj preduzetništva po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije,
• ispunilo ranije obaveze i izmirilo sva dugovanja prema Nacionalnoj službi i
• u dozvoljenom okviru opredeljenog iznosa za de minimis državnu pomoć u tekućoj fiskalnoj godini i prethodne dve fiskalne godine, u skladu sa propisima za dodelu državne pomoći.

DA LI FOND ZA RAZVOJ DAJE SUBVENCIJE ZA OTVARANJE RADNJE ?

Nakon otvaranja radnje u registru APR , u roku od dve godine od registrovanja- postoji mogućnost konkurisanja za sredstva kod Fonda za razvoj –

Start up krediti za radnje i druge preduzetnike

Pravo da se prijave na Javni poziv imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije dve godine u odnosu na godinu podnošenja zahteva.

Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovog Programa obuhvataju:

• tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora do iznosa od 350.000,00 dinara;
• kupovinu mašina i opreme i dostavnih vozila koja služe za prevoz sopstvenih proizvoda i drugih transportnih sredstava uključenih u proces proizvodnje (novih ili polovnih, ne starijih od pet godina);
• operativne troškove, koji mogu da učestvuju najviše do 20% u strukturi ukupnog ulaganja.